Normal view MARC view ISBD view

Razvoj instrumentarija za ispitivanje raširenosti nasilja u vezama mladih, njihovih korelata i utvrđene spolne razlike / Sušac, Nika ; Ajduković, Dean ; Löw, Ajana.

By: Sušac, Nika.
Contributor(s): Ajduković, Dean [aut] | Löw Stanić, Ajana [aut].
Material type: ArticleArticleDescription: 53-55 str.Other title: Development of instruments for researching the outspread of violence in adolescent relationships and their correlates, and the resulting gender differences [Naslov na engleskom:].Subject(s): 5.06 | nasilje u romantičnim vezama, nasilje u vezama adolescenata, partnersko nasilje hrv | romantic relationship violence, adolescent relationships violence, partner violence engOnline resources: Elektronička verzija sažetka In: Savremeni trendovi u psihologiji (13.-16. 10. 2011 ; Novi Sad, Srbija) Međunarodni naučno-stručni skup „Savremeni trendovi u psihologiji“: Knjiga rezimea str. 53-55Ković, VanjaSummary: U okviru širokog Programa prevencije nasilja u vezama mladih u Hrvatskoj razvijen je instrumentarij za dugoročno praćenje promena u raširenosti i učestalosti nasilja i evaluaciju preventivnog programa. Osim mera počinjenja i doživljavanja nasilja u vezama, koje su primerene starijoj adolescentnoj dobi, instrumentarij sadrži i operacionalizacije različitih koncepata za koje se smatra da su povezani s nasiljem u vezama. U jesen 2010. godine instrumenti su primenjeni na đacima trećih razreda srednjih škola u svim delovima Hrvatske (N=1977). Baterija se sastoji od socio-demografskih pitanja, pitanja o iskustvu veze u poslednjih 6 meseci i 8 upitnika: Pogrešna uverenja o tome šta je dobra/zdrava veza (k=18, alpha=.73), Važnost ostvarivanja svojih prava u vezi (k=10, alpha=.82), Prepoznavanje nasilnog ponašanja u vezama (k=26, alpha=.91), Iskustvo doživljenog nasilja u vezi (k=30, alpha=.92), Iskustvo počinjenog nasilja u vezi (k=30, alpha=.92), (Ne)spremnost na postavljanje granica (k=12, alpha=.94), Spremnost na traženje pomoći u slučaju nasilja u vezi (k=8, alpha=.83) i Spremnost na pružanje pomoći (k=5, alpha=.84). Uzorak se sastojao od 51, 2% đaka strukovnih škola i 48, 8% đaka koji polaze gimnaziju, te je u uzorku bilo 48, 2% mladića. Upitnici imaju dobra metrijska svojstva i jasnu faktorsku strukturu. Upitnik pogrešnih uverenja o vezama obuhvata četiri, a upitnici Važnosti ostvarivanja prava, Spremnosti na traženje pomoći i Prepoznavanja nasilnog ponašanja po dva interpretabilna faktora, a faktorska struktura odgovara teorijskim konceptima. Upitnici Spremnosti na postavljanje granica i na pružanje pomoći imaju jednofaktorsku strukturu, dok se Upitnike činjenja i doživljavanja nasilja ne može faktorizirati jer se radi o retkim događajima pa se odgovori učesnika tako i distribuiraju. Kada se uzorak po slučaju podeli na dva dela, faktorske strukture upitnika pokazuju veliku stabilnost, uz manja odstupanja na upitniku Prepoznavanja nasilja. Što se učestalosti nasilja u vezama tiče, čak 93, 5% mladih izjavljuje da su barem jednom bili nasilni prema svom partneru/partnerici, dok 87% izjavljuje da su u vezi doživeli neki oblik nasilja. Dobivene polne razlike pokazuju da devojke imaju manje pogrešnih uverenja o tome što je zdrava veza, važnije im je ostvarivanje pojedinih prava u vezi, spremnije su da postave granice u vezi te da traže i pruže pomoć u slučaju nasilja u vezi. Devojke i mladići ne razlikuju se u tačnosti prepoznavanja nasilnih ponašanja. Devojke izjavljuju da u vezi češće čine te ređe doživljavaju nasilje, nego što to izjavljuju mladići. One iskazuju da češće čine fizičko i psihičko nasilje, dok su mladići češće počinioci seksualnog nasilja. Mladići pak češće doživljavaju svaki od tri oblika nasilja. Dobiveni rezultati razlikuju se od ranijih istraživanja no u skladu su s novijim istraživanjima, koja pokazuju promene u počinjenju i doživljavanju nasilja u mladenačkim vezama.
Tags from this library: No tags from this library for this title. Log in to add tags.
No physical items for this record

U okviru širokog Programa prevencije nasilja u vezama mladih u Hrvatskoj razvijen je instrumentarij za dugoročno praćenje promena u raširenosti i učestalosti nasilja i evaluaciju preventivnog programa. Osim mera počinjenja i doživljavanja nasilja u vezama, koje su primerene starijoj adolescentnoj dobi, instrumentarij sadrži i operacionalizacije različitih koncepata za koje se smatra da su povezani s nasiljem u vezama. U jesen 2010. godine instrumenti su primenjeni na đacima trećih razreda srednjih škola u svim delovima Hrvatske (N=1977). Baterija se sastoji od socio-demografskih pitanja, pitanja o iskustvu veze u poslednjih 6 meseci i 8 upitnika: Pogrešna uverenja o tome šta je dobra/zdrava veza (k=18, alpha=.73), Važnost ostvarivanja svojih prava u vezi (k=10, alpha=.82), Prepoznavanje nasilnog ponašanja u vezama (k=26, alpha=.91), Iskustvo doživljenog nasilja u vezi (k=30, alpha=.92), Iskustvo počinjenog nasilja u vezi (k=30, alpha=.92), (Ne)spremnost na postavljanje granica (k=12, alpha=.94), Spremnost na traženje pomoći u slučaju nasilja u vezi (k=8, alpha=.83) i Spremnost na pružanje pomoći (k=5, alpha=.84). Uzorak se sastojao od 51, 2% đaka strukovnih škola i 48, 8% đaka koji polaze gimnaziju, te je u uzorku bilo 48, 2% mladića. Upitnici imaju dobra metrijska svojstva i jasnu faktorsku strukturu. Upitnik pogrešnih uverenja o vezama obuhvata četiri, a upitnici Važnosti ostvarivanja prava, Spremnosti na traženje pomoći i Prepoznavanja nasilnog ponašanja po dva interpretabilna faktora, a faktorska struktura odgovara teorijskim konceptima. Upitnici Spremnosti na postavljanje granica i na pružanje pomoći imaju jednofaktorsku strukturu, dok se Upitnike činjenja i doživljavanja nasilja ne može faktorizirati jer se radi o retkim događajima pa se odgovori učesnika tako i distribuiraju. Kada se uzorak po slučaju podeli na dva dela, faktorske strukture upitnika pokazuju veliku stabilnost, uz manja odstupanja na upitniku Prepoznavanja nasilja. Što se učestalosti nasilja u vezama tiče, čak 93, 5% mladih izjavljuje da su barem jednom bili nasilni prema svom partneru/partnerici, dok 87% izjavljuje da su u vezi doživeli neki oblik nasilja. Dobivene polne razlike pokazuju da devojke imaju manje pogrešnih uverenja o tome što je zdrava veza, važnije im je ostvarivanje pojedinih prava u vezi, spremnije su da postave granice u vezi te da traže i pruže pomoć u slučaju nasilja u vezi. Devojke i mladići ne razlikuju se u tačnosti prepoznavanja nasilnih ponašanja. Devojke izjavljuju da u vezi češće čine te ređe doživljavaju nasilje, nego što to izjavljuju mladići. One iskazuju da češće čine fizičko i psihičko nasilje, dok su mladići češće počinioci seksualnog nasilja. Mladići pak češće doživljavaju svaki od tri oblika nasilja. Dobiveni rezultati razlikuju se od ranijih istraživanja no u skladu su s novijim istraživanjima, koja pokazuju promene u počinjenju i doživljavanju nasilja u mladenačkim vezama.

Projekt MZOS 130-1301422-1418

Srpski

There are no comments for this item.

Log in to your account to post a comment.

Powered by Koha

//